Otkad je MORAVAC otvoren, Draža je naša redovna mušterija. Zanimljivo, kupuje isključivo princes krofne. U početku za sebe i svoju porodicu, a kasnije je počeo da ih uzima za kolege na poslu. Ni kolege nisu odolele našim „princezama“…
Dan je bio tmuran i kišovit. Kalendarski je zima, ali je vreme kao da je kraj novembra. Duva košava, hladno je, ali nedovoljno za sneg. U lokal ulazi gospođa u najboljim godinama, elegantno obučena, sveže ofarbane kose skupljene u urednu punđu.
U svetu prepunom bogatih i teških ukusa, limun je kao dah svežeg vazduha. Taj prepoznatljiv, citrusni ukus već vekovima osvežava, podiže i osvaja – od klasičnih limunada do modernih limun-deserta koji brišu granicu između slatkog i kiselog.
Karamel je jedan od onih ukusa koji nikada ne izlaze iz mode. Bez obzira na to da li se koristi kao glazura, punjenje, bombona ili neodoljiv sloj u kolačima – njegov bogat, dubok i topao ukus već vekovima osvaja srca sladokusaca širom sveta.
Postoji miris koji svi odmah prepoznamo – topao, sladak, umirujući. Da, to je vanila, kraljica ukusa. Njena popularnost traje vekovima, a put od egzotične mahune do naše kuhinje je pravo malo čudo.
Piroćanac
Otkad je MORAVAC otvoren, Draža je naša redovna mušterija. Zanimljivo, kupuje isključivo princes krofne. U početku za sebe i svoju porodicu, a kasnije je počeo da ih uzima za kolege na poslu. Ni kolege nisu odolele našim „princezama“, pa su počele da dolaze i kupuju ih za razne proslave, rođendane, čak i za krsne slave… Među njima, posebno se izdvajao uvek raspoloženi momak iz Pirota. Nazvali smo ga – Piroćanac. Za razliku od Draže, uz krofne je kupovao i girose i pohovano pileće belo meso.
– Uh, dobro je, imate krofne. Treba mi 10 komada. U stvari, spakuj mi 12, neće da se baci. I da vam ispričam šta mi se juče desilo – izdeklamovao je u dahu.
– Šta se desilo?
– Pošaljem ti ja jednog klinca iz firme da nam kupi krofne. I lepo mu čovečanski objasnim gde se nalazite. Kosovska ulica, sa leve strane, preko puta pumpe. I njega nema, nema… A meni se jedu, ’ću da poludim! Kad – eto ga on konačno ide. Gledam ja… More, nije vaša kesa. Jel možeš da zamisliš šta je dečko uradio?
– Šta?
– Kupio u nekoj poslastičarnici. I još mi kaže kao šta ima veze? Kao, krofna je krofna? Alo, bre! Pitam ga jel u Kosovskoj ulici si kupio, on kaže jeste. Jel u MORAVCU, on kaže „Ne znam, nisam gledao“. Ništa, uzmem ja one krofne, pojedem jednu… Pazi, iskreno da ti kažem, nisu bile loše. Ti znaš kakav sam ja stručnjak za ovo. Jeo sam i gore. I to mnogo gore. Nema ništa od njih, kao smoki, neki šlag umućen, ne osetiš deset kad pojedeš, Bog te video. Ove su… Onako, nisu baš loše. Ali nisu ni blizu vašim. Došlo mi da ga umlatim. Znaš kako je kad ti se nešto jede, ne vidiš na oči… Al’ reko’, mlad je dečko, skoro počeo da radi, da ga ne kinjim sad. Nije prošlo mnogo, kad eto ga on kod mene. E, tu me stvarno oduševio. Jel znate šta mi je rekao?
– Šta?
– Kaže ovako: „Brate, sad vidim zašto si se ljutio. One tvoje krofne su stvarno vrh!“ Nego, spakuj mi i jedan giros pileći, ali sad mi stavi i malo senfa. Bila si u pravu, stvarno je bolje tako. Ja inače senf samo uz viršle jedem…